Stručna podrška razvoju kada je detetu potrebna dodatna struktura i podsticaj.
Roditelji se defektologu najčešće javljaju u trenutku kada primete da razvoj njihovog deteta ne ide potpuno u skladu sa uzrastom.
Ponekad je u pitanju globalno razvojno kašnjenje.
Nekada se radi o disharmoničnom razvoju, gde su neke oblasti dobro razvijene, dok druge značajno zaostaju.
Nekada su u fokusu teškoće pažnje, organizacije ponašanja ili praćenja aktivnosti u vrtiću.
Ponekad dete već ima postavljenu dijagnozu iz spektra autizma ili intelektualne teškoće.
A nekada roditelj jednostavno ima osećaj da detetu treba više strukture, više podrške i više vođenja kroz razvojne zadatke.
U okviru Wunderkind centra za rani razvoj i podršku porodici u Nišu, defektolog radi sa decom predškolskog i mlađeg školskog uzrasta kroz individualne tretmane koji su jasno strukturisani, ali prilagođeni potrebama svakog deteta.
Defektolog se bavi podsticanjem celokupnog razvoja deteta kada postoje razvojne teškoće ili rizici.
Rad obuhvata više razvojnih oblasti koje su važne za svakodnevno funkcionisanje deteta:
Za razliku od logopeda, koji se prvenstveno bavi govorom i jezikom, ili psihologa, koji radi na emocionalnom i porodičnom nivou, defektolog se fokusira na razvojne funkcije koje omogućavaju detetu da se snađe u svakodnevnim situacijama.
Cilj rada nije samo napredak u jednoj oblasti.
Cilj je da dete postane što samostalnije, sigurnije i funkcionalnije u svom okruženju.
Rad sa defektologom često roditelji povezuju samo sa ozbiljnim dijagnozama.
Međutim, u praksi se defektolog vrlo često uključuje i u situacijama koje na prvi pogled deluju kao „faza“, „lenjost“ ili „detetov karakter“.
Na primer, roditelji nekada primete da dete dugo ne može da zadrži pažnju na jednoj aktivnosti. Počne slagalicu, pa brzo ustane. Uzme bojice, ali nakon nekoliko minuta izgubi interesovanje. U vrtiću često menja aktivnosti ili mu je teško da sedi u krugu i prati šta vaspitač govori.
Dešava se i da dete u nekim oblastima deluje veoma napredno, ali da u drugim vidno zaostaje. Možda zna mnogo pojmova i ima bogat rečnik, ali teško organizuje igru, ne snalazi se sa slagalicama, ne uspeva da završi zadatak ili brzo odustaje.
Neki roditelji primete da je detetu teško da prati grupu u vrtiću. Dok druga deca završavaju zadatak, ono još uvek pokušava da razume šta treba da uradi. Nekada mu je potrebna stalna pomoć odraslih da bi započelo ili završilo aktivnost.
Ponekad dete deluje nesigurno u svakodnevnim zadacima – izbegava izazove, brzo kaže „ne mogu“, traži pomoć i kada je zadatak primeren njegovom uzrastu.
Postoje i situacije kada dete ima poteškoće u razumevanju socijalnih pravila igre: teško čeka red, ne snalazi se u zajedničkim aktivnostima ili radije bira da se igra samo.
U svim ovim situacijama rad sa defektologom može biti veoma koristan.
Ne zato što je detetu nužno potrebna dijagnoza, već zato što mu je potrebna dodatna podrška da razvije veštine koje su temelj za učenje, samostalnost i sigurnost u svakodnevnim aktivnostima.
Defektolog kroz strukturirane igre i aktivnosti pomaže detetu da razvije pažnju, razumevanje zadataka, organizaciju aktivnosti, samostalnost i socijalne veštine – upravo one sposobnosti koje su detetu potrebne da bi se lakše snašlo u vrtiću, školi i svakodnevnom životu.
Tretman kod defektologa je individualan i prilagođen potrebama svakog deteta.
Rad se zasniva na jasno strukturisanim aktivnostima koje imaju konkretan razvojni cilj. Kroz igru, zadatke i različite razvojne vežbe podstiču se funkcije koje su važne za svakodnevno funkcionisanje deteta.
U zavisnosti od potreba deteta, tretman može uključivati:
Kod mlađe dece rad se najčešće odvija kroz igru i vizuelne materijale. Kod starije dece uvodi se više strukture i zadataka koji podstiču radne navike i samostalnost.
Važno je naglasiti da dete tokom tretmana nije pod pritiskom da „uradi sve savršeno“. Cilj je da kroz podršku i vođene aktivnosti postepeno razvija veštine koje su mu potrebne.
Trajanje rada sa defektologom zavisi od više faktora:
Kod neke dece značajan napredak se vidi već nakon nekoliko meseci rada, dok je kod drugih potreban duži period sistematske podrške.
Nakon prvog susreta i procene, definišemo okvirni plan rada i ciljeve koje želimo da postignemo. Napredak se prati kroz vreme, a plan se po potrebi prilagođava razvoju deteta.
Važno je da roditelji znaju da razvoj nije uvek linearan. Napredak se često dešava kroz male, ali stabilne pomake koji vremenom donose velike promene.
Najčešća preporuka je dva dolaska nedeljno. Ovakva dinamika omogućava kontinuitet rada i stabilan razvoj veština na kojima se radi.
Kod dece sa većim razvojnim izazovima ponekad se preporučuje i intenzivniji rad, dok u nekim situacijama jedan dolazak nedeljno može biti dovoljan kao podrška razvoju.
Tačna dinamika se uvek određuje nakon prvog susreta i procene potreba deteta.
Cilj nije samo da dete napreduje tokom tretmana, već da se veštine koje razvija prenose i u svakodnevni život – u porodici, vrtiću ili školi.
Zato roditelji tokom procesa dobijaju smernice kako da kroz svakodnevne aktivnosti dodatno podstaknu razvoj deteta.
Ukoliko je potrebno, defektolog sarađuje sa drugim stručnjacima u okviru centra.
Ako se primeti da su teškoće povezane sa govorom, uključuje se logoped.
Ako su u pitanju emocionalne ili porodične dileme, uključuje se psiholog.
Kod dece sa kompleksnijim razvojnim izazovima, timska komunikacija omogućava usklađen i sistematski pristup.
Roditelj tada ne mora da pokušava da uskladi različite preporuke stručnjaka.
Stručnjaci to rade zajedno.
Ne.
Rad sa defektologom ne znači da je situacija teška ili bezizlazna.
To znači da detetu treba dodatna struktura i sistematski podsticaj u određenim oblastima razvoja.
Neka deca imaju jasnu dijagnozu. Neka nemaju.
Neka samo sporije usvajaju veštine.
Neka imaju neujednačen razvoj.
Neka teško održavaju pažnju ili prate grupne aktivnosti.
U svim tim situacijama, rana i stručna podrška pravi razliku.
Rana intervencija menja tok razvoja
Što se podrška uključi ranije, veće su šanse da dete:
Cilj rada nije da se detetu “popravi” nešto.
Cilj je da se osnaže njegove sposobnosti i pruži struktura tamo gde je potrebna.
Važno je da roditelji znaju jednu stvar: razvojna teškoća nije presuda o budućnosti deteta.
Uz adekvatnu podršku, mnoga deca ostvaruju značajan napredak. Upravo zato radimo individualno, planski i u saradnji sa porodicom.
Jer razvoj nije linearan. Ali uz podršku može postati stabilan i predvidiv proces.
Ukoliko primećujete da je detetu potrebna dodatna podrška u razvoju, možete zakazati individualni tretman kod defektologa u okviru našeg centra u Nišu.
Rad je namenjen deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta i odvija se kroz individualne susrete u trajanju od 45 minuta.
Nakon prvog susreta definišemo jasne ciljeve rada i preporučenu dinamiku dolazaka.
Ne morate sami procenjivati koliko je situacija ozbiljna.
Dovoljno je da imate dilemu.
Možete nas kontaktirati telefonom ili putem forme na sajtu i informisati se o slobodnim terminima.
Jer rana podrška zaista pravi razliku.
Defektolog Niš – Wunderkind centar za rani razvoj i podršku porodici
Strukturisana, stručna i stabilna podrška detetu koje raste svojim tempom.
Vreme je kada primećujete da dete ne prati razvojne faze u skladu sa uzrastom ili ima izražene teškoće u pažnji, učenju, samostalnosti ili socijalnim veštinama.
Nije potrebno da dete ima postavljenu dijagnozu da bi uključilo defektologa.
Dovoljno je da postoji razvojna dilema.
Ne.
Defektolog radi i sa decom koja imaju razvojni rizik, sporiji napredak ili neujednačen razvoj, čak i kada dijagnoza nije postavljena.
Rana podrška često sprečava da teškoće postanu izraženije kasnije.
Logoped se primarno bavi govorom i jezikom.
Defektolog se bavi širim razvojnim funkcijama – pažnjom, mišljenjem, radnim navikama, socijalnim veštinama, samostalnošću i celokupnim kognitivnim razvojem.
U okviru centra, stručnjaci sarađuju kako bi dete dobilo celovitu podršku.
Ne.
Rad sa defektologom znači da detetu treba dodatna struktura i podsticaj u određenim oblastima razvoja.
U mnogim slučajevima, uz kontinuiran rad, napredak je značajan i stabilan.
Jedan tretman traje 45 minuta i odvija se individualno.
Preporučena dinamika najčešće je najmanje dva puta nedeljno, kako bi napredak bio stabilan.
Dužina rada zavisi od vrste i obima teškoća. Kod neke dece rad traje nekoliko meseci, dok je kod drugih potrebna dugoročnija podrška.
Plan rada definiše se nakon prvog susreta.
Da.
Roditelji dobijaju konkretne i primenljive smernice kako da kroz svakodnevne aktivnosti podstaknu razvoj deteta.
Napredak je najbrži kada postoji saradnja između stručnjaka i porodice.
Da.
Rad na pažnji, koncentraciji i organizaciji aktivnosti jedna je od čestih oblasti rada defektologa, posebno kod predškolskog i mlađeg školskog uzrasta.
Ne.
Iako je rana intervencija najefikasnija, rad sa defektologom može doneti značajan napredak i u mlađem školskom uzrastu.
Važno je da se reaguje kada se potreba uoči.
Da.
U okviru našeg centra radimo sa decom koja imaju poremećaj iz spektra autizma, kao i sa decom sa intelektualnim teškoćama i drugim razvojnim izazovima.
Rad je individualan i prilagođen razvojnim kapacitetima deteta.
