Kada ponašanje postane poruka koju želite da razumete.
Roditelji se psihologu najčešće ne javljaju zato što žele „etiketu“. Javljaju se zato što žele da razumeju:
U takvim trenucima roditelji obično osećaju da nešto u porodičnoj dinamici traži više pažnje, ali nisu sigurni kako da to razumeju i kako da reaguju.
U okviru Wunderkind centra za rani razvoj i podršku porodici u Nišu, psiholog pruža stručnu podršku deci i roditeljima upravo u tim situacijama – kada je potrebna dodatna jasnoća, smernice i stabilnost u porodičnim odnosima.
Rad sa decom i porodicama vodi diplomirani psiholog i porodični savetnik.
Važno je da roditelji znaju jednu važnu razliku: psiholog ne postavlja medicinske dijagnoze kao psihijatar i ne sprovodi medicinsku terapiju.
Uloga psihologa je drugačija.
Psiholog pomaže porodici da razume ponašanje deteta, njegove emocije i odnose u porodici, i daje konkretne smernice kako da roditelji reaguju i podrže razvoj deteta.
Cilj rada nije etiketiranje.
Cilj je razumevanje i stabilizacija porodične situacije.
Retko koji roditelj dođe sa rečenicom:
„Mom detetu treba psiholog.“
Mnogo češće čujemo nešto drugačije:
„Ne znam više kako da reagujem.“
„Ranije nije bio ovakav.“
„Plače zbog sitnica.“
„U vrtiću je drugačiji nego kod kuće.“
„Ne znam da li je ovo faza ili problem.“
Nekada su u pitanju česti i intenzivni ispadi besa koji iscrpljuju i dete i roditelja. Nekada je to povlačenje, tišina i izbegavanje kontakta. Nekada su strahovi – od mraka, odvajanja, vrtića, škole.
A ponekad je uzrok velika promena u porodičnom životu – rođenje mlađeg deteta, razvod roditelja ili selidba.
Ljubomora prema mlađem detetu, regresija u ponašanju, noćno mokrenje ili pojačana potreba za blizinom roditelja često su način na koji dete pokušava da se prilagodi novim okolnostima.
Ponašanje je poruka, a psiholog pomaže da se ta poruka razume.
Veliki broj roditelja dolazi zbog dilema vezanih za adaptaciju na vrtić ili školu.
Dete plače. Ne želi da ostane. Odbija da učestvuje u aktivnostima.
Roditelj se tada pita:
Da li treba biti čvršći ili popustljiviji?
Da li je ovo samo faza ili znak da detetu treba podrška?
Slične dileme javljaju se i kada je u pitanju postavljanje granica.
Kako reagovati na tantrum?
Da li treba ignorisati ili objašnjavati?
Da li smo previše strogi ili previše blagi?
U razgovoru sa psihologom roditelji dobijaju konkretne smernice prilagođene njihovom detetu – a ne opšte savete koje pronalaze na internetu.
Prvi susret nije ispitivanje. Nije ni procena u kojoj se traži “problem”.
To je pre svega razgovor.
Susret obično traje između 45 i 60 minuta, a način rada prilagođava se uzrastu deteta i okolnostima porodice.
Nekada prvo razgovaramo sa roditeljem.
Nekada uključujemo i dete, kroz igru i spontanu interakciju.
Dete ne sedi za stolom i ne „odgovara na pitanja“.
Sa mlađom decom radimo kroz igru, crtež i razgovor prilagođen uzrastu.
Sa starijom decom rad je nešto strukturisaniji, ali i dalje topao i nenametljiv.
Roditelji imaju prostor da iznesu svoje brige bez osećaja da su pogrešili ili zakasnili.
Cilj prvog susreta nije da se odmah donese velika odluka.
Cilj je da se dobije jasnija slika i plan narednih koraka.
Ne nužno.
U velikom broju situacija dovoljno je nekoliko savetodavnih susreta sa roditeljem kako bi se situacija stabilizovala.
Ponekad je potreban kraći period individualnog rada sa detetom. Dugotrajan rad je zapravo mnogo ređi nego što roditelji očekuju.
Psihološka podrška ne znači da je dete “problematično”.
To znači da porodica želi da reaguje na vreme.
Sve što se podeli tokom susreta ostaje u okviru profesionalnog odnosa.
Roditelji često osećaju olakšanje jer prvi put mogu da izgovore ono što ih brine – bez osude, bez minimiziranja i bez dramatizacije.
Psihologija nije traženje greške. Psihologija je traženje razumevanja.
Jedna od najvećih prednosti rada u okviru Wunderkind centra za rani razvoj i podršku porodici jeste timski pristup.
Psiholog ne radi izolovano.
Ukoliko tokom rada primetimo da su teškoće povezane sa razvojem govora, uključuje se logoped.
Ako postoji razvojni rizik, uključuje se defektolog.
Kada je potrebno sagledati širu sliku razvoja, organizuje se timska konsultacija.
Roditelj ne mora sam da procenjuje kome sledeće da se obrati. Stručnjaci sarađuju.
I upravo to je razlika između pojedinačne usluge i centra za rani razvoj.
Ponašanje deteta retko je izolovan fenomen.
Ispadi besa mogu biti povezani sa frustracijom zbog govora.
Povučenost može biti povezana sa nesigurnošću u komunikaciji.
Teškoće u adaptaciji mogu biti deo šire emocionalne dinamike.
U okviru centra, dete se sagledava celovito.
Ne tretira se samo simptom. Razume se kontekst.
Psihološki rad u našem centru nije teorijska analiza bez dodira sa svakodnevnim životom. To je praktičan i primenljiv rad sa porodicama.
Roditelji dobijaju:
Naš cilj nije da produžimo proces. Naš cilj je da stabilizujemo situaciju i osnažimo porodicu.
Ukoliko osećate da vam je potrebna dodatna jasnoća, podrška ili smernice, možete zakazati razgovor sa psihologom u okviru našeg centra u Nišu.
Nije potrebno da čekate da situacija postane ozbiljna. Nije potrebno da imate “veliki problem”. Dovoljno je da imate pitanje.
Jedan razgovor može doneti:
Susret traje 45–60 minuta i prilagođen je potrebama deteta i porodice.
Možete nas kontaktirati telefonom ili putem forme na sajtu i zakazati termin.
Ponekad je najteži deo – odlučiti da se javite.
A često je upravo taj prvi korak početak stabilnosti.
Psiholog za decu i roditelje – Wunderkind centar za rani razvoj, Niš
Stručna podrška kada želite da razumete, a ne da nagađate.
Vreme je kada imate dilemu.
Ne morate čekati da se problem „uveća“.
Ukoliko primećujete česte ispade besa, povlačenje, izražene strahove, teškoće u adaptaciji ili promene u ponašanju – dobro je potražiti stručno mišljenje.
Psihološki razgovor daje jasnoću, a jasnoća donosi sigurnost.
Ne.
Dolazak kod psihologa ne znači da dete ima poremećaj.
To znači da porodica želi da razume situaciju i reaguje na vreme.
U mnogim slučajevima dovoljan je savetodavni rad sa roditeljem kako bi se ponašanje deteta stabilizovalo.
Psiholog nije psihijatar i ne postavlja medicinske dijagnoze.
Rad psihologa usmeren je na razumevanje emocija, ponašanja i porodične dinamike, kao i na davanje konkretnih smernica za podršku detetu.
Rad sa psihologom često uključuje roditelje.
U nekim situacijama rad je usmeren na dete kroz igru i razgovor, a u nekim slučajevima fokus je primarno na roditeljskom savetovanju.
Kada roditelj dobije jasne alate i razumevanje, ponašanje deteta se često prirodno menja.
Jedan susret traje između 45 i 60 minuta, u zavisnosti od potrebe i uzrasta deteta.
Tempo rada prilagođava se porodici i situaciji.
To zavisi od situacije.
Nekada je dovoljan jedan ili nekoliko savetodavnih susreta.
Nekada je potrebna kontinuirana podrška u određenom periodu.
Nakon prvog razgovora definiše se jasan plan daljih koraka.
Da.
Sve informacije koje podelite tokom susreta ostaju u okviru profesionalne i etičke prakse psihologa.
Sigurnost i poverenje su osnova rada.
To je uobičajeno.
Rad sa decom se ne zasniva na direktnom ispitivanju.
Koristimo igru, crtež i prilagođene metode koje detetu omogućavaju da se izrazi na način koji mu je prirodan.
Da.
Promene poput razvoda, dolaska nove bebe ili selidbe mogu biti emotivno zahtevne za dete.
Psiholog pomaže porodici da razume reakcije deteta i pronađe stabilne načine podrške.
