Razvoj govora kod dece po uzrastu
Do 12. meseca: U ovom periodu, dete uglavnom koristi glasove, zvukove i gugutanje. Očekuje se da počne da izgovara prve reči poput „mama“ i „tata“, ali uz neshvatanje njihovog pravog značenja. Dete bi trebalo da koristi oko 1-2 smislene reči do kraja prve godine.
Od 12. do 18. meseca: U ovom uzrastu dete već koristi između 10 i 20 reči. Pored toga, dete razume mnogo više nego što je u stanju da verbalizuje. Počinje da koristi reči s namerom, i često će koristiti jednu reč za više značenja.
Od 18. do 24. meseca: Očekuje se da dete zna između 50 i 100 reči. Dete počinje da kombinuje dve reči u jednostavne rečenice, poput „hoću mleko“ ili „idemo napolje“. Govor postaje jasniji, ali još uvek nerazumljiv za strance u potpunosti.
Od 2. do 3. godine: U ovom uzrastu, fond reči se značajno povećava – dete bi trebalo da zna između 200 i 500 reči. Počinje da formira složenije rečenice sa tri ili više reči. Očekuje se da govor deteta bude razumljiviji, iako može još uvek imati poteškoće sa izgovorom nekih glasova.
Od 3. do 4. godine: Dete u ovom periodu obogaćuje svoj rečnik na oko 800 do 1500 reči. Rečenice postaju kompleksnije, koristi više prideva, glagola i veznika. U ovom periodu govor bi trebalo da bude prilično razumljiv i poznate osobe bi trebalo da mogu bez problema da razumeju većinu rečenica.
Kada prepoznati kašnjenje u govoru?
Razvoj govora može varirati, ali postoje neki znaci koji mogu ukazivati na to da dete ne koristi dovoljan fond reči i da je potrebno konsultovati stručnjaka:
Do 18. meseca dete ne koristi barem nekoliko reči jasno i smisaono.
Do 24. meseca dete ne koristi jednostavne rečenice od dve reči, kao što su „hoću vodu“.
Do 3. godine dete ne koristi najmanje 200 reči ili ne stvara rečenice od tri reči.
Teškoće u razumevanju govora – ako dete ne pokazuje razumevanje jednostavnih uputstava ili ne reaguje na imena poznatih predmeta i osoba.
Problemi sa izgovorom – ako dete koristi vrlo nejasan govor koji čak i roditelji teško razumeju.
Kome i kada se obratiti?
Ako primetite da vaše dete ne koristi dovoljan broj reči ili se govorno zaostajanje primeti kroz gore navedene znakove, važno je da ne čekate da dete „samo nadoknadi“ razvoj. Obratite se stručnjaku kako biste dobili pravu procenu.
Logoped: Prvi korak je konsultacija sa logopedom. Logoped će proceniti detetov govor i jezik kroz igre, posmatranje i standardizovane testove.
Pedijatar: Ako logoped proceni da je potrebno, pedijatar može dalje uputiti dete na dodatne preglede, kao što su slušni testovi ili neurološke procene, kako bi se isključili drugi uzroci kašnjenja u govoru.
Psiholog: Ponekad su poteškoće u govoru povezane sa emocionalnim ili socijalnim razvojem, te može biti korisna procena psihologa kako bi se dobila šira slika detetovog razvoja.
Važno je pratiti razvoj govora i na vreme reagovati ako primetite da vaše dete ne koristi dovoljan fond reči. Pravovremena intervencija može značajno unaprediti govorno-jezički razvoj deteta i sprečiti moguće kasnije poteškoće.
Ako imate bilo kakve sumnje u vezi sa razvojem govora vašeg deteta, ne oklevajte da se obratite logopedu – što ranije, to bolje.