U jednom selu, živela su dvojica komšija jedan pored drugog. Jedan od njih bio je penzionisani učitelj, a drugi agent osiguranja koji je bio veoma zainteresovan za tehnologiju.
Obojica su u svojim baštama zasadili iste biljke.
Penzionisani učitelj zalivao je biljke umereno i nije im pridavao previše pažnje. Dok je njegov komšija, agent osiguranja, obilno zalivao biljke i brižno ih negovao, previše brižno.
Biljke učitelja bile su jednostavne, ali su izgledale dobro.
Biljke agenta osiguranja bile su bujne, zelenije i svežije.
Jedne noći, došla je jaka oluja, s obilnom kišom i snažnim vetrom. Ujutru su svi izašli da vide kakvu je štetu ostavila za sobom.
Naravno, izašla su i dvojica komšija da pogledaju svoje bašte.
Agent osiguranja zatekao je svoje biljke iščupane iz korena i potpuno uništene!
Dok biljke penzionisanog učitelja nisu bile oštećene – stajale su čvrsto i nepomično.
Iznenađen ovim prizorom, agent osiguranja je prišao učitelju i upitao ga:
„Obojica smo posadili iste biljke u isto vreme i na istom mestu. Ja sam se bolje brinuo o njima – zalivao sam ih mnogo više i pazio više nego ti. Moje biljke su bile lepše i zelenije… A sada, nakon oluje, sve su iščupane i uništene. Tvoje biljke su ostale čvrste, iako si im davao manje vode i pažnje… Kako je to moguće? Zašto se ovo desilo?“
Učitelj se nasmešio i rekao:
„Ti si svojim biljkama davao previše pažnje i vode – više nego što im je zapravo trebalo. Nisi ih naučio da se bore i snađu same.“ Ja sam im davao pažnje dovoljno da prežive – to ih je nateralo da puštaju korenje dublje i šire, tražeći ono što im treba. Zato su moje biljke imale jače i dublje korenje – i to ih je spasilo u oluji. Tvoje biljke su bile razmažene, sa slabim i kratkim korenjem – nisu mogle opstati bez stalne pomoći.“
Pouka priče:
Ova priča nosi veliku poruku o odgoju dece. Deca su poput biljaka.
Ako im dajemo sve na gotovo, nikada neće naučiti da cene ono što imaju, niti će razviti snagu i veštine potrebne da sami prebrode životne izazove.
Ako ih uvek nosimo, nikada neće naučiti da hodaju.
Zato je bolje da ih vodimo i podučavamo, a ne da im stalno „olakšavamo put“.
Ponekad je najbolji poklon koji možemo dati detetu – prilika da se samo bori i nauči.
Ne ostavljaj ih da se izgube, ali nemoj ni hodati umesto njih – hodaj ispred, i pusti ih da slede tvoje tragove.