U ovom tekstu govorimo o tome:
- Šta su uzroci slabe pažnje kod dece
- Koje posledice može imati neprepoznata oslabljena pažnja
- Kako se pažnja može poboljšati kroz tretmane i strategije
- Kada i kako pomoći detetu sa dijagnozom poremećaja pažnje (ADHD)
Šta znači slaba pažnja kod dece?
Slaba pažnja se ogleda u tome da dete:
- brzo gubi interesovanje za zadatak
- zaboravlja instrukcije
- lako se ometa
- ima teškoće da završi aktivnosti koje je započelo
- često pravi „nemarne greške“
Važno je napomenuti da svako dete s vremena na vreme pokazuje ovakvo ponašanje. Međutim, ako su ovi obrasci učestali i značajno utiču na svakodnevno funkcionisanje, potrebno je posvetiti im pažnju.
Uzroci slabe pažnje kod dece
Slaba pažnja može imati različite uzroke – nekada privremene, a nekada dublje i dugotrajnije:
- Neurobiološki faktori
Najčešći uzrok trajnih teškoća sa pažnjom je ADHD (Poremećaj pažnje i hiperaktivnosti) – neurobiološki poremećaj koji utiče na sposobnost deteta da održava fokus, kontroliše impulse i organizuje aktivnosti.
- Nedovoljno sna i loše navike
Umor, neredovno spavanje, višak vremena pred ekranima i manjak fizičke aktivnosti mogu značajno smanjiti pažnju.
- Emocionalni i socijalni faktori
Anksioznost, stres kod kuće, promena u porodici (razvod, preseljenje, dolazak brata/sestre) – sve to može dovesti do privremeno oslabljene pažnje.
- Poteškoće u razvoju
Neka deca sa razvojnim kašnjenjem, govorno-jezičkim teškoćama ili senzornim poremećajima imaju i oslabljen kapacitet za održavanje pažnje.
Koje su posledice ako se slaba pažnja ne prepozna na vreme?
Neprepoznata i nelečena slaba pažnja može uticati na više aspekata dečijeg razvoja:
Školski neuspeh – dete ne prati instrukcije, ne završava zadatke i zaostaje u učenju.
Teškoće u socijalnim odnosima – drugi ga vide kao „nemirno“ ili „nepristojno“, i ono se povlači ili razvija nisko samopouzdanje.
Emocionalne posledice – osećaj neuspeha, frustracija i anksioznost su česti kod dece koja se trude, ali ne uspevaju da održe pažnju.
Zato je važno ne oklevati sa procenom i podrškom.
Kako poboljšati pažnju kod dece – tretmani i strategije
Dobra vest je da postoji mnogo načina da se detetu pomogne – od jednostavnih rutina do stručno vođenih tretmana.
- Struktura i rutina
Deca s oslabljenom pažnjom imaju koristi od jasne dnevne strukture. Uvođenje rasporeda pomaže im da predvide šta sledi i usmere pažnju.
- Razbijanje zadataka
Umesto da kažete: „Napiši domaći“, probajte:
„Prvo uradi 5 zadataka iz matematike. Kad to završiš, napravi pauzu.“
Kratki koraci i česte pauze poboljšavaju uspešnost.
- Eliminisanje distrakcija
Učenje bez TV-a, telefona i buke pomaže detetu da se lakše fokusira.
- Telesna aktivnost
Redovno kretanje (igra napolju, sport, fizičke vežbe) direktno poboljšava sposobnost deteta da održi pažnju.
- Tehnike fokusa
Tehnike poput „vežbi disanja“, kratke meditacije ili pažljivog posmatranja (npr. slušanje zvukova u sobi) mogu trenirati pažnju kao mišić.
- Saradnja sa stručnjacima
Logoped – kada dete ima i jezičke teškoće
Psiholog/defektolog – za procenu pažnje i izradu individualnog plana rada
Psihijatar – u slučaju sumnje na ADHD i potrebe za lekovima
Kako pomoći detetu sa dijagnozom ADHD?
Dete koje ima dijagnozu ADHD nije „nevaspitano“, „tvrdoglavo“ ili „lenjo“. To je dete koje ima drugačiji način obrade informacija i kome je potrebna podrška u organizaciji, regulaciji i fokusiranju.
Najefikasniji pristupi uključuju:
- Kombinaciju psihoterapije, rada sa roditeljima i – po potrebi – farmakoterapije
- Treninge pažnje, radioničarski rad i podršku u školi
- Jačanje samopouzdanja kroz pohvale, uspehe i aktivnosti u kojima dete uživa
Važnost podrške roditeljima
Briga za dete sa slabom pažnjom može biti iscrpljujuća. Zato je važno da roditelji dobiju jasne smernice, podršku i mesto gde mogu postavljati pitanja bez straha i osude.
Razgovor sa psihologom može pomoći da se roditelj ne oseća sam i da nauči kako da svoje dete podrži na najbolji način.
Slaba pažnja kod dece nije znak lenjosti, niti je uvek ozbiljan problem – ali jeste poziv da zastanemo i pogledamo šta se krije iza ponašanja.
Pravovremena podrška, razumevanje i stručno vođena pomoć mogu značajno poboljšati kvalitet života deteta – i cele porodice.