Manje igre – više ekrana: Da li nam deca postaju generacija u zatvorenom?
Dok se broj sati provedenih uz ekrane povećava, slobodna igra napolju postaje izuzetak, a ne pravilo. Zabrinjavajuće? Apsolutno. Jer upravo ta „obična“ igra na svežem vazduhu jača decu fizički, emocionalno i mentalno – i to više nego što mislimo.
Zašto je boravak napolju toliko važan?
1. Fizičko zdravlje i imunitet
Trčanje po neravnom terenu, skakanje, penjanje – sve to razvija mišiće, koordinaciju i gradi otpornost.
Boravak napolju zimi, uz adekvatnu odeću, smanjuje rizik od infekcija jer se virusi ređe prenose na otvorenom.
2. Emocionalna dobrobit
Deca su smirenija, opuštenija i zadovoljnija posle igre napolju. Svež vazduh i fizička aktivnost snižavaju nivo stresa, anksioznosti i pomažu u izgradnji samopouzdanja.
3. Socijalne i kognitivne veštine
U improvizovanim igrama deca razvijaju maštu, snalažljivost, pregovaračke veštine i samostalnost.
U interakcijama bez stalnog nadzora odraslih, uče kako da rešavaju konflikte i uvažavaju druge.
Koliko vremena deca zapravo provode napolju?
Bez zvaničnih statistika, oslanjamo se na opažanja roditelja i vaspitača:
– Prosečno dete u Srbiji provede više od 2 sata dnevno pred ekranom, a zimi i do 2,5 sata.
– Igra napolju često se svodi na vikend, i to samo po lepom vremenu.
Šta nas sputava – i kako da to prevaziđemo?
🟡 „Hladno je – razboleće se“
Istina: deca u pokretu, u toploj odeći, ne samo da se ne razboljevaju, već jačaju imunitet.
🟡 Nedostatak prostora i buke
Zajednički dogovori u zgradama mogu rešiti problem: definisani termini za igru, dozvoljena buka, tolerantna sredina.
🟡 Previše planiranja
Igra ne treba da bude strukturirana. Deci je potrebna sloboda da sama smisle pravila, biraju timove, pregovaraju.
Šta roditelji mogu da urade već danas?
Obezbedite minimum 60 minuta igre napolju dnevno.
Bez obzira na vreme, blizina doma je sasvim dovoljna – dvorište, park, ulica.Pustite decu da sama izmišljaju igre.
Skakanje, jurke, „lov na blago“ u prirodi – sve to razvija kreativnost i pažnju.Nabavite zimsku opremu.
Kapa, rukavice, čizme – i ništa ih neće zaustaviti.Saradnja sa zajednicom.
Organizujte „play streets“ – ulice zatvorene za saobraćaj u određeno vreme, samo za decu.Postavite granice za ekrane.
Ekran posle igre, a ne umesto igre. Uvedite rutinu: napolje pre večere ili pre spavanja.
Roditeljski strahovi i uverenja – tihi saboteri igre
Strah od bolesti, padova, prljanja – često nesvesno sputavamo decu. Iza toga stoji kultura koja favorizuje čisto, mirno i „korisno“. A zaboravljamo da je slobodna igra najkorisnija forma učenja u ranom detinjstvu.
Igrališta bez sadržaja – deca bez podsticaja
Većina igrališta u gradovima je monotona, s istim spravama, često oštećenim ili nebezbednim.
Potrebni su prostori sa prirodnim elementima: brvnare, voda, kamenčići, drvca – mesta koja pozivaju na istraživanje.
Ekran nije neprijatelj – sve je u meri
U užurbanom životu, ekran često postaje zamena za roditeljsku pažnju. Tehnologija nije problem – problem je kada zameni iskustvo igre. A ono se ne mora kupovati – dovoljno je da izađemo napolje.
Gde su nestale igre koje su nas oblikovale?
Setimo se žmurki, lastiša, klikera, care-care… Igre koje su nas učile timskom duhu, pokretu i dosetkama.
Prenesite ih svojoj deci. Naučite ih da se igraju i van aplikacija. Jer:
„Ako ste vi mogli 3 sata napolju – mogu i oni.“
Slobodna igra nije luksuz – to je osnovno pravo svakog deteta
U Srbiji, gde roditelji često brinu zbog hladnoće, buke ili mišljenja komšija, ključno je vratiti deci slobodu, poverenje i osećaj da je svet njihov.
Kao roditelji, možemo biti inicijatori promena – od jedne igre u parku, do cele ulice ispunjene dečjim smehom. Svaki kamenčić, staza i improvizovano igralište je prilika za zdravije, stabilnije i radosnije detinjstvo.
Igre iz detinjstva koje vredi oživeti
– Žmurke
– Lastiš
– Care-care
– Školica
– Klikeri
– Čoveče, ne ljuti se – na pločniku kredom
Igrajte ih zajedno. Jer ponekad je najveći poklon detetu – jednostavno vreme provedeno napolju.