Sve manje dece u prirodi – a sve više problema
U poslednjih deset godina beleži se drastičan pad vremena koje deca provode napolju. Boravak u prirodi sveden je na minimum. Istraživanje u Velikoj Britaniji iz 2022. pokazuje da više od polovine dece predškolskog uzrasta provodi manje od 30 minuta dnevno napolju – manje nego zatvorenici na otvorenom režimu.
Iako se često misli da se ovaj trend odnosi samo na razvijene zemlje, istraživanje iz Srbije (Sekulić, 2023) pokazuje da i kod nas sve više roditelja iz urbanih sredina primećuje da njihova deca nedovoljno borave napolju, uprkos visokoj svesti o važnosti prirode. Kao glavni razlozi navode se nedostatak vremena, osećaj nesigurnosti u okruženju i uverenje da dete ima dovoljno stimulacije kroz organizovane aktivnosti u zatvorenom prostoru.
U urbanim sredinama ovaj trend je još izraženiji. Roditelji često nemaju vremena, ne osećaju se bezbedno ili misle da dete ima dovoljno stimulacije u zatvorenom prostoru. Međutim, sve više istraživanja potvrđuje da odsustvo boravka u prirodi nije bezazleno – utiče na razvoj mozga, ponašanje, govor, pažnju i emocionalno zdravlje dece.
Zašto je važno da dete bude napolju?
Priroda je bogato stimulativno okruženje za dečji mozak. Tokom igre u prirodi aktiviraju se svi senzorni putevi: vid, sluh, dodir, ravnoteža, propriocepcija (osećaj tela u prostoru), ali i miris i ukus.
Studija iz Nature Neuroscience (2021) pokazuje da redovan boravak u prirodi doprinosi povećanju gustine sive mase u predelima mozga zaduženim za pažnju, emocionalnu obradu i izvršne funkcije.
Deca u prirodi više trče, penju se, balansiraju – što direktno utiče na razvoj mozga putem neuro-motoričke integracije. Motorika i pažnja se razvijaju zajedno.
Koliko vremena dnevno je dovoljno?
Idealno bi bilo 2 do 3 sata dnevno raznovrsnog boravka napolju, ali i 60 minuta dnevno već ima vidljiv uticaj.
Prema studiji objavljenoj u Environment and Behavior (2022), samo jedan sat dnevno proveden u zelenom okruženju doprinosi:
25% boljoj koncentraciji kod dece uzrasta 4–6 godina
Nižem nivou stresa (meren kortizolom u pljuvački)
Povećanju nivoa dopamina (neurotransmitera za zadovoljstvo i motivaciju)
Šta ako dete ne voli da se igra napolju?
Mnoga deca koja pokazuju otpor zapravo:
Imaju manjak prilike da istražuju bez kontrole odraslih
Su navikla na pasivnu zabavu putem ekrana
Osećaju anksioznost jer ne znaju „šta da rade napolju“
Rešenje: Vodite dete, ne forsirajte ga. Počnite od zajedničkog sedenja na klupi, posmatranja psa u parku, sakupljanja listova. Kad dete oseti slobodu, priroda ga spontano „povuče“.
Kako da uključimo prirodu u svakodnevicu kad živimo u gradu?
Ne treba vam planina. Evo nekoliko ideja za gradsku svakodnevicu:
Park ispred zgrade – idite svakog dana makar na 15 minuta
Šetnja do vrtića – obiđite „vaše drvo“, tražite tragove kiše
Vikendom izlet na izletište, reku, šumu u blizini – čak i gradski kej ili gradska tvrđava imaju prirodne elemente
Ponesite užinu napolje, čitajte slikovnicu pod drvetom
Šta se dešava u dečjem mozgu kad boravi u prirodi?
Pažnja i koncentracija
Priroda podstiče tzv. meku pažnju – za razliku od ekrana koji zahtevaju napor i stvaraju mentalni zamor.
Kaplan & Kaplan, teorija „Restorative Environment“, objašnjava kako priroda obnavlja kapacitet pažnje. Deca se nakon igre u prirodi lakše fokusiraju i duže održavaju pažnju.
Emocionalna regulacija i stres
Kontakt sa prirodom smanjuje aktivnost amigdale (centra za strah) i stimuliše lučenje serotonina i oksitocina. To vodi ka:
Boljoj regulaciji emocija
Manjoj impulsivnosti
Većoj otpornosti na frustraciju
Razvoj motorike i koordinacije
Trčanje po neravnom terenu, balansiranje na panju, puzanje kroz travu – sve to razvija grube i fine motoričke veštine koje su osnova za kasniji razvoj pisanja, crtanja, čitanja i orijentacije u prostoru.
Priroda + govor + emocionalna inteligencija = savršen spoj
Bogato okruženje pruža inspiraciju za naraciju, učenje novih pojmova, opisivanje emocija i fenomena.
Istraživanje iz Journal of Child Language (2023) navodi da deca koja svakodnevno borave u prirodi koriste širi vokabular, više metafora i imaju razvijeniji unutrašnji govor.
Grupne igre napolju (pravljenje „kuće“ od grančica ili kuhinje u pesku) podstiču saradnju, pregovaranje i rešavanje sukoba bez agresije.
Priroda kao balans digitalnoj stimulaciji
Na ilustraciji gore vidimo kako nervni sistem deteta različito reaguje na ekran i prirodu. Dok ekran izaziva preteranu aktivaciju neurona i stvara hiper-povezanost, priroda smiruje sistem, balansira simpatički i parasimpatički deo nervnog sistema i omogućava pravu obradu informacija, ne samo reakciju.
5 aktivnosti u prirodi koje menjaju razvoj
Lov na boje – Tražite zajedno predmete u prirodi određene boje. Utiče na pažnju i percepciju.
Kamenčići emocija – Svaki kamen označava osećanje. Pomaže detetu da identifikuje i imenuje emocije.
„Moje drvo” ritual – Posetite svako jutro isto drvo, pratite kako se menja. Gradi rutinu i sigurnost.
Zvučna šetnja – Zatvorite oči i slušajte: ptice, vetar, automobile. Utiče na auditivnu diskriminaciju.
Blatnjavi kuvar – Pravite „hranu“ od prirodnih materijala. Razvija simboličku igru, kreativnost, taktilnu obradu.
Nije vam potreban vikend na Zlatiboru da biste detetu dali prirodu. Potreban je izbor da na putu iz vrtića ne uđete u tržni centar već u park. Da se ne nervirate zbog blatnjavih patika, već da ih vidite kao dokaz razvoja.
Priroda ne zahteva vreme – već svesnu prisutnost.
I svako drvo koje dete dotakne – menja njegov mozak na bolje.