Ono glavno, što dečaku daje snažan polni identitet, nisu automobilčići ili kaubojska odela, već njegov pozitivan odnos sa ocem u ranom detinjstvu, koji budi želju u njemu da bude isti kao otac. Ako zabrinuti otac odbije zahtev sina da mu kupi lutku ili na neki način pokaže zabrinutost zbog “ženskih sklonosti” dečaka, time ne podstiče detetovu muškost. To kod njega pokazuje da su i njegova i očeva muškost sumnjive ili da nisu u redu. Sasvim je normalno ako mali dečaci žele da se igraju lutkama, a devojčice automobilčićima i možete im to slobodno dopustiti. Dečakova želja da se igra lutkama je više roditeljsko osećanje, nego znak ženskosti i pomoći će mu da bude dobar roditelj.
Što se tiče zaduženja, ispravno je da i dečaci i devojčice imaju u osnovi ista zaduženja, u kući i van nje. Ne treba se praviti diskriminacija i razlika. Deci će najbolji primer dati oba roditelja. Međutim, ako dečak želi da se igra isključivo haljinama i lutkama i sa devojčicama, moguće je da je došlo do zbrke u njegovoj identifikaciji kao posledice nerazumevanja i strahovanja i trebalo bi se obratiti za savet stručnom licu. Takođe, trebalo bi se obratiti za pomoć i ako devojčica želi da se igra samo sa dečacima i uvek je nesrećna zato što je devojčica.
Dobro je imati na umu da se dečaci uglavnom identifikuju sa svojim očevima, ali u manjoj meri, identifikuju i sa majkama. To im pomaže da bolje razumeju suprotan pol i izrastu u bogatije, elastičnije ličnosti. Isti je slučaj i sa devojčicama, identifikuju se sa svojim majkama, a u manjoj meri sa očevima.
Pošto ne postoji stopostotna identifikacija sa sopstvenim polom, bolje je dozvoliti detetu da odrasta sa mešavinom identifikacija, stavova i interesovanja koja se u njemu razvijaju, dokle god ih može normalno prihvatiti, nego izazivati u njemu stid i zabrinutost zbog neodobravanja roditelja.